Dojenje: Ragade – moja priča

Prvo sam imala
Ragade, zatim
Bolne ragade, zatim
Prebolne ragade, zatim
Ragade iz koji teče krv, zatim
Ragade iz kojih "šiklja" krv.

Sada nemam ništa od toga a i dalje uspješno dojim svoje dijete.

Po dolasku iz rodilišta sva sretna, vesela i ushićena nabavila sam DM-ovu kremu za njegu bradavica Baby Love – Mama. Preventivno. Mazala par dana, sve divno, bajno, krasno. Beba vuče, ručki, dobija na težini.

Nakon par dana:
– Hej nekakva pukotina mi se pojavila na bradavici!
– Ma bilo je to tako samo možda nisi obraćala pažnju.
– Nije sigurno. Počelo je da me i boli dok doji. Kad tek povuče najviše, a onda malo manje.

Da progooglam malo šta bi to moglo biti, rekoh samoj sebi. Kucam u pretraživač "pukotina na bradavici" i nekakvi trnci mi prođoše kroz tijelo kada pročitah da je u pitanju ta famozna ragada. 
Toliko toga sam čula o njima ali ipak ništa ne znam. Posavjetujem se sa prijateljicama, kažu samo se strpi proći će.

Kako dan za danom prolazi, bol se intenzivira, postaje jača i jača. Ragade su već prisutne na obe strane, i mnogo su veće. Grašci znoja na čelu prilikom dojenja. Zgužvan čaršaf u šaci. Trpim. Kažem sebi – proći će. Pomisao na dojenje mi stvara nelagodu, blago rečeno.

Pitam patronažnu za savjet kaže, ništa ta krema, samo Aventovu kupi i bit ćeš mirna. Muž otrča u apoteku. 25KM, ali ne žali insan na zdravlje.

– I, je l’ išta bolje?
– Ne znam je li autosugestija, ali manje me boli.

Nakon dan, dva, jadam se prijateljici, krema iz DM-a – ništa, aventova – ništa, mažem svojim mlijekom – ništa, boli neizdrživo čini mi se.

– Ma samo potopi košpice dunja u malo vode, stvorit će se želatinasta masa, pa to procijedi i tim maži. Bit će kao rukom odnešeno.

Mazala par dana, ali napretka nema. Kad trebam hraniti dijete plače mi se. Uzmem da ga hranim, on otvori usta, ja se izmaknem. Kažem mužu, mene strah ovog našeg djeteta. Uz sve ovo, svakodnevno preispitivanje ima l’ dovoljno mlijeka, nema l’ dovoljno mlijeka!? Ali to je priča za sebe, koju ću pisati drugi put.

Plačem, razdražljiva sam. Neuspjeli pokušaj dojenja mi kvari uživanje u prvim danima majčinstva. Imam ogromnu podršku od strane muža, mame, najbolje prijateljice, čitave porodice. (To će se ispostaviti kao jedan od najbitnijih faktora za prevazilaženje problema.)

Hranim bebu, gledamo se u oči, harmoničan trenutak, uživamo. Ako zanemarimo bol koju osjećam. Najeo se, dosta mu je. Ipak sam sretna. Sve do trenutka kada moja beba bljucne. Krv. Moju krv koju je isisao uz mlijeko. Trenutak u kojem ti se noge odsijeku i ne znaš šta da radiš. Nisi siguran da li je to ipak tvoja krv. Milion scenarija ti prođe kroz glavu. Šta sada? Kako dalje? Da li ići u hitnu? Bolnicu?

Muž zove rođaka koji radi u hitnoj, objasni situaciju. Kaže nema potrebe za dolaskom, i da je to po opisu definitivno moja krv koja bebi neće naštetiti. Savjet koji nam može dati (jer je i njegova žena prije par mjeseci slično prošla) je kupovina silikonskog šeširića za dojenje (neki to zovu i silikonska bradavica) i mazati AD kapima. Muž trči do apoteke. Kao i lakše mi je s tim dodatkom. Boli, ali manje. Umjesto AD kapi kupujemo multi mam komprese jer sam negdje na internetu pročitala kako ih žene hvale i kažu da samo nakon par minuta od aplikacije bol nestaje. Te komprese su kao neke gazice natopljene balzamom. U pakovanju dolazi 12 komada kompresa – 19,50KM. Zaista umire bol nakon dojenja, ali ragada stoji kako stoji, ne smanjuje se, niti je bol tokom dojenja šta manja.

Na dan mjesečne kontrole kod pedijatra desit će se kuluminacija priče.
Divna vijest da je beban napredovao blizu 1300gr bit će zasjenjena novim problemom. Nakon dolaska kući, vrijeme je da beba jede. Osjećam neopisivu bol. Ne mogu izdržati. Moram mu izvaditi dojku iz usta. Činim to, i imam šta vidjeti. Silikonska bradavica je puna krvi. To je je bila kap (krvi) koja je prelila čašu i trenutak u kojem sam shvatila da nešto konkretnije moram promijeniti da bi se problem riješio. Prelazim na izdajanje (ispumpavanje mlijeka da bi se održala laktacija i spriječili dodatni problemi kao što je mastitis). Desnu stranu ispumpavam dok rana ne zaraste i dajem mu ispumpano mlijeko na flašicu, lijevu doji jer je na njoj stanje malo manje katastrofalno. Ipak me strah da ga potpuno ne odbijem od dojke pa ovako kombinujemo. U momentu kada sam prešla na ispumpavanje, ragada je bila preko 1cm dužine na polukrug oko bradavice, 2 do 3 mm dubine i 2 do 3 mm širine rascjep. Mislila sam da će otpasti. Ispumpavanje mlijeka sa sobom nosi novi problem. Koliko beba od mjesec dana pojede mililitara mlijeka po obroku? Čitam forume i forume na internetu. Različita su mišljenja i savjeti koji idu iz krajnosti u krajnost. Izmjeri dužinu desnog stopala i pomnoži sa obimom lijeve ruke. OK, sad malo karikiram, al bilo je svega. Ispumpam nešto preko 100ml pa koliko pojede –  pojede. Nekad 80ml, nekad 90ml, nekad 100ml.  Otprilike smo se vrtili oko tih cifara. Ja sam skoro uvijek pripremala 10 ili 20ml više. Da se nađe. Nek ne zafali. Vriska i kriska za svaki popijeni mililitar. Ne voli flašicu. Iznervirana sam što neće da jede, a ipak sam sretna jer se radujem da se neće odviknuti od dojenja. I tako punih 10 dana. I noći. Ispumpavala sam ručno jer izdajalice dodatno nadraže već osakaćenu bradavicu. 
Počela sam mazati i AD kapima. Eureka! Te kapi su bile lijek koji je meni pomogao i od kojeg su ragade konačno počele zarastati. Naravno uz pravilan položaj bebe na dojci. O položaju ću također detaljno pisati dok dođe na red, pa linkovati. Zaista treba naglasiti položaj, položaj, položaj.

Već nakon par dana mlada kožica se stvorila. Sretna sam. I na lijevoj, koju aktivno doji, ragada je počela zarastati a bol je dosta manja. Nakon 10 dana obe su u funkciji. Juhuuu. I majicu oblačim. Do tada sam ih konstantno zračila. Toples od nula do 24. Sreća i radost neopisiva. Ragade su prošlost. Dohakali smo im. Yes!

Beba završava sa dojenjem na lijevoj strani: (To je ona što je bila manje bolna)
– Aaaaaaaaaaaaa vidi nešto što se stvorilo!!!!! AAAAAAAA

Na vrhu bradavice nešto kao hematom. Navučena krv koja stoji pod kožom. Tamno ljubičaste, skoro pa crne boje. Kasnije ću saznati da se to zove "krvavi blister". Sad mi zvuči kao naziv nekog horor filma.  Pa i nije daleko od toga, kad se sjetim.

Odmah sutra dan se spremim i pravac doktoru u lokalni dom zdravlja. U čekaonici sam. Kome god kažem da sam došla zbog problema sa dojenjem gleda me šokirano kao "zar je dojenje neka mudrost?" Nije eto nikakva mudrost, al’ te raspameti i misliš da ćeš završiti u ludnici. Sestra koju sretoh na hodniku samo što me ne otjera kući, kao veli šta ću trošiti doktorici dragocjeno vrijeme na nešto tako beznačajno kad beba napreduje.
Doktorica je pogledala i kaže:

– Mažeš li kremom? Ima ona iz DM-a…
– Probala i ništa.
– Aventova?
– Ništa.
– Silikonski šeširići?
– Probala.
– Ispumpavanje par dana?
– Been there, done that.
– Pa eto kažu žene imaju one košpice dunja..
Kad ti doktor medicine počne predlagati alternativne lijekove znaš dokle je došlo. 
Kući i dam bebi da doji. Kad smo se kutarisali ragada riješit ćemo i ovo. Naći ćemo način. Čitam na internetu neki kažu stavi hladnu oblogu. Neki kažu stavi toplu oblogu. Kao i za sve razilaženja. Ja sam stavila par hladnih obloga. Nakon nekoliko podoja jednostavno je nestalo. Pretpostavljam da je tokom dojenja puklo, da je beba popila i tih par kapi krvi. Nisam htjela puno da razmišljam o tome.  Bilo i prošlo.

Sve ovo sam napisala samo zbog tebe. Tebe koja se sikiraš i plačeš. Misliš da niko nije imao tako težak slučaj kao tvoj. Da su se na tebe tek porođenu sručili svi problemi svijeta. Teško ti je. Znam. Neću te ubjeđivati i govoriti ti da nije tako i da ne plačeš. Isplači se, a sad se smiri i pomozi sebi da bi mogla pomoći svojoj bebi. Kontaktiraj me ako misliš da je potrebno. Porazgovarat ćemo. Nazovi me bez ustručavanja. Psihička pomoć i razgovor nekad su potrebniji od farmaceutskih lijekova. Najbitnije je da zapamtiš da nisi sama.
Da dojenje zaista ne boli.
Da ragade zaista zarastu i da bol zaista prođe ali tek kad nađeš pravi lijek koji odgovara tvom tijelu. 
Kao što reče jedna moja prijateljica: "Iznenadit ćeš se šta sve jedna bradavica može da podnese!"

Komentariši